Nakon uspešno realizovanog prošlogodišnjeg STE(A)M izazova i ove godine pred srednjoškolscima je izazov čiji je cilj da podrži i nagradi najbolje ideje srednjoškolaca iz Srbije za rešavanje lokalnih problema uz primenu STE(A)M disciplina, digitalnih tehnologija i podataka. Veruje se da uz digitalne tehnologije (kao što su veštačka inteligencija, internet stvari (Internet of Things), blokčejn, robotika i druge), primenjene kroz STE(A)M discipline, može da se identifikuju i ponude različita inovativna rešenja. Izazov se realizuje u okviru projekta "Izgradnja ključnih računarskih kompetecija - ka radnoj snazi budućnosti", koji sprovodi Program ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete i Fondacijom Petlja, uz podršku Vlade Republike Srbije.
Izazov je da se u lokalnoj sredini – školi, komšiluku, opštini ili gradu, prepozna neki lokalni problem i osmisli na koji način bi učenici mogli da ga reše zajedno sa svojim drugarima i drugaricama, tražeći odgovore u digitalnim tehnologijama i STE(A)M disciplinama. Izazov će biti sproveden u okviru četiri takmičarska kruga.
Učenici i nastavnici naše škole na ovom takmičenju učestvuju već drugu godinu, koliko i samo takmičenje traje. Ovogodišnji učesnici tima su učenici III-1 i III-3: Miljana Lazarević, Miljana Žerađanin, Miljana Ćilerdžić, Nikola Jevtić i Filip Đošović. Nastavnice koje učestvuju u organizaciji, realizaciji i sprovođenju ovog projekta su nastavnice prirodne grupe predmeta: nastavnica hemije Biljana Marković Gočanin, nastavnice biologije Gorica Končar i Nataša Perović Dimitrijević, nastavnica fizike Jasmina Biserčić i nastavnica geografije Biljana Rsovac. Projekat se bavi nedostatkom uređenih staza za pešake i bicikliste u našem mestu, odnosi se na korišćenje prirodnih resursa, potpomaže boljoj i interesantnijoj turističkoj ponudi, poboljšava kvalitet života, a namenjen je građanima, turistima, celokupnoj lokalnoj zajednici. Treba napomenuti da je ovo inovativno rešenje, brzo i lako nam daje mogućnost uživanja u prirodi i otvara novi pogled na samo mesto, zahvaljujući kretanjem pešačkim i biciklističkim stazama uz pomoć googl mapa, aplikacija, kodova, MPC tagova.
Da li provodite sate besumučno listajući sadržaj na Instagramu i TikToku? Ako je tako, možda patite od truljenja mozga (brain rot), što je reč, odnosno, izraz godine po izboru Oksfordskog rečnika. To je izraz koji predstavlja zabrinutost u vezi za uticajem prekomerne upotrebe nekvalitetnog onlajn sadržaja, naročito na društvenim mrežama. Učestalost upotrebe reči porasla je za 230 odsto od 2023. do 2024. godine.
Truljenje mozga je nadmašilo pet drugih reči koje su ušle u uži izbor, kao što su umerenost/skromnost, romantika i dinamičko određivanje cena.
Truljenje mozga definiše se kao propadanje mentalnog ili intelektualnog stanja ljudi, posebno zbog prekomerne upotrebe trivijalnog ili nezahtevnog sadržaja. Prvo korišćenje izraza truljenje mozga potiče mnogo pre nastanka interneta - zapisano je 1854. godine u knjizi Volden (Walden) Henrija Dejvida Toroa. On kritikuje tendenciju društva da potcenjuje složene ideje i da je to deo opšteg pada mentalnog i intelektualnog napora. Reč je prvobitno stekla popularnost na društvenim mrežama među generacijom Z i Alfa, ali sada se koristi kako bi opisala nekvalitetan i bezvredan sadržaj na društvenim mrežama.
Pobednička reč prošle godine 'riz' bila je zanimljiv primer kao se jezik sve više formira, oblikuje i deli unutar zajednica.
U želji da odgonetnu da li mladi znaju pojam izabrane reči godine, reporteri RTV Vrnjačka Banja su napravili prilog u kome su pitali učenike naše škole o značenju reči brain rot , kao i koja je njihova reč godine, te poslušajte šta oni imaju na to da kažu:
U svečanoj sali Gimnazije u četvrtak, 5. decembra, maturantima naše škole su se predstavili predstavnici Agronomskog fakulteta u Čačku.
U sredu, 4. decembra, u toku petog i šestog časa učenici II1 i II2 prošli su prvu radionicu projekta Finansijska pismenost. U Mejkers-labu učenici su naučili šta je to kućni budžet, ali su se bavili i planiranjem kućnog budžeta jedne porodice. Upoznali su se i sa osnovnim pojmovima vezanim za račune u banci, novac, štednju, potrošnju... Predviđeno je da učenici prođu još dve radionice, nakon čega će primiti sertifikate.
Gimnazija u Vrnjačkoj Banji je ostvarila još jednu uspešnu saradnju sa Regionalnom agencijom za prostorni i ekonomski razvoj raškog i moravičkog okruga kroz testiranje učenika III-1 i III-3 odeljenja Gimnazije testovima procene znanja i sposobnosti u okviru tri oblasti u sredu, 27. novembra 2024. godine. Učenici su na svoje mejl adrese, nakon testiranja dobili rezultate, odnosno, svoja postignuća koja pokazuju razvijenost njihovih znanja i veština iz matematike, srpskog i engleskog jezika. Kroz procenu svojih testiranih sposobnosti učenici su dobili preporuku za pravac svoje dalje karijere. Ovu i slične aktivnosti Regionalna agencija sprovodi kroz projekat “Znanjem do posla”. Testiranje je izvršio predstavnik Regionalne agencije za prostorni i ekonomski razvoj raškog i moravičkog okruga, Marko Gočanin. Aktivnost je realizovana u okviru aktivnosti obogaćenog jednosmenskog rada, kroz modul Psihologija preduzetništva.
Jezičko pozajmljivanje, odnosno prilagođavanje tuđih reči sprskom jeziku, oduvek je bilo lingvistički fenomen. Pored toga što se ova tema nalazi u mnogim istraživanjima, ona je takođe izuzetno zabavna i ruku na srce, olakšava nam učenje, pre svega, engleskog jezika! Uticaj engleskog jezika na stručne registre kao i na svakodnevni govor i žargon je sve jači i jači. Svi vrlo dobro znamo da su aktuelni trendovi danas zapravo oni virtuelni, te nam se i žargon omladine menja i krećemo da koristimo reči koje smo pozajmili iz engleskog jezika, ali vratićemo im mi to jednog dana.
Pozajmljenice su veoma bitan deo srpskog književnog jezika, jer one, zapravo, predstavljaju uticaj koji može biti različitih karaktera: geografskih, kulturnih, istorijskih. Međutim, one su takođe i odraz komunikacije i civilizacijskog kontakta. Na njih možemo gledati kao na nešto što zbližava dva naroda i približava nam njihovu kulturu i obratno. SMS poruke postale su nezamenljivi način komunikacije ne samo među tinejdžerima već i mnogo mlađom decom. Deca danas reči i rečenice na srpskom jeziku skraćuju do te mere da je njihova međusobna SMS komunikacija potpuna misterija ne samo za odrasle, već i za sve one koji generacijski ne pripadaju određenim grupama.
Upravo je to bio razlog za jedno mini istraživanje među učenicima naše škole, sprovedeno na slučajnom uzorku i realizovano u okviru Obogaćenog jednosmenskog rada (nastavnica zadužena za ovaj oblik rada je nastavnica srpskog jezika i književnosti Danijela Brđović) koje je potom preraslo u jedan ozbiljniji projekat i iznedrilo rad/produkt esejitičkog pristupa anglicizmima u srpskom jeziku. Za one koji bi želeli makar malo da smanje generacijski jaz nastao između roditelja ili nastavnika sa jedne i učenika sa druge strane tu je i mali tinejdžerski rečnik (da se bolje razumemo), kao i srpske i engleske skraćenice koji mladi danas koriste podjednako i na društvenim mrežama, ali i u svakodnevnoj komunikaciji.
Dokument o anglicizmima u srpskom jeziku možete pročitati i preuzeti OVDE.
Učenici III-2 su u sklopu izbornog programa Umetnost i dizajn, 21. novembra u Zamku kulture u Vrnjačkoj Banji, prisustvovali predavanju prof. dr Dijane Metlić (Akademija umetnosti Novi Sad) "PRVIH STO GODINA: Vizuelne prakse francuskog i srpskog nadrealizma".
Nastavnica koja je realizovala ovu aktivnost je Biljana Marković Kraguljac